NOBELOVA NAGRADA ZA LJUBAV
NOBELOVA NAGRADA ZA LJUBAV
Kada oči postanu razum
Kao mala bila sam oduševljena snimkom ceremonije dodele Nobelove nagrade za književnost našem Andriću. Ne znam šta je bilo fascinantnije: prisutne zvanice, domaćini, odela, otmenost, odmerenost.
Uvek bih se „prilepila” oko podneva uz ekran televizora i čekala da tadašnja varijanta „Trezora” prikaže jednog od mojih junaka.
Deka bi me obično sa smeškom posmatrao, pa onda seo pored mene i rekao nešto zanimljivo. Jedna od njegovih mudrosti koju i danas pamtim u vezi je sa mojim obrazovanjem.
Ako ikada postanem intelektualka (a verovao je da hoću) da moja diploma ne služi za pokazivanje prsta ka neobrazovanom čoveku ili seljaku, taj seljak se već dovoljno napatio i njemu nije potrebna priča zašto je propao, već pomoć da postane bolji no što jeste.
Možda zato danas tražim samo dobro u ljudima, posebno u deci.
A Andrić?
Eh, on je deo novčanih sredstava svoje Nobelove nagrade donirao bibliotekama u Bosni i Hercegovini.
P.S. Biti intelektualac je pitanje razumevanja i ljubavi, ne samo pitanje diplome!
