Maya C.S
Recenzije
(prikaz knjige Dečak i vila Maje Cvetković Sotirov)
Čitaoce prethodnog romana Maje Cvetković Sotirov, Francuska avantura, obradovaće njena nova knjiga, Dečak i vila, jer će se susresti sa univerzumom u koji su već imali prilike da zavire ali sada sa novim junacima i novim izazovima. To naravno nipošto ne znači da će čitaoci koji se prvi put susreću sa prozom pomenute autorke imati ikakvih teškoća da se uklope u njima još nepoznati vilinski svet.
Glavne junake srećemo već u samom naslovu: dečak i vila. Dečak je emotivan, talentovan i maštovit, ali je usamljen. I baš kao što je usamljenom Malom Princu potrebna njegova lisica, kao što je Mališi potreban njegov Karlson s Krova, Kalvinu njegov Hobs, Agiju njegova Ema, tako se i u dečakovom životu pojavljuje prijateljica-vodič: vila.
Većina bajki su priče o odrastanju, te u njima glavni junak sazreva kroz rešavanje niza zadataka. Međutim, za razliku od klasičnih bajki – kako narodnih tako i umetničkih – gde se junak bori sa čudovištima ili traga za predmetima koji imaju čarobna svojstva, dečak u ovoj priči već na samom početku dobija magični predmet: vilinski med. A zadaci koje rešava su vežbe iz učenja empatije: vilinski med, naime, omogućava svakom ko ga okusi da zaviri u sećanja druge osobe.
Svaki naredni zadatak je sve teži. U prvom, dečak se upoznaje sa detinjstvom i mladošću vile po imenu gospođa Beskrila, koja je zbog svog fizičkog nedostatka bila odbačena od okoline, ali je uspela, otkrivši svoje skrivene talente i veštine, da se uklopi u vilinski svet, stekne poštovanje i otkrije kako da voli samu sebe. Dečak tako, kroz njeno iskustvo, saznaje koliko je nepravedno odbacivati nekoga zato što je drugačiji.
U sledećem zadatku, saznaće kako se treba postaviti prema nekome ko odbija da mu se pomogne, što je, kao što smo sigurno u životu već iskusili, problem koji često muči i mnoge odrasle ljude. Kroz životnu priču vilana koji ne prestaje da pati za svojom umrlom suprugom, opet otkrivamo značaj empatije – najbitnije je da uradimo ono što je u našoj moći, da razumemo i pružimo podršku, a konkretniju pomoć prepustimo onima koji su toj osobi bliski. Ni dečak ni vila ne mogu pomoći starom vilanu – to je zadatak s kojim se ukoštac moraju uhvatiti njegova deca, i dečak se s tim mora pomiriti, koliko god da je snažna njegova želja da olakša tuđu patnju.
Potom sledi još složeniji zadatak: kako se nositi sa zavišću i ljubomorom koje su skrivene u svakom od nas, i još teže – kako prepoznati manipulativne osobe koje, iz svojih sebičnih motiva, u nama bude i raspiruju baš te destruktivne porive i okreću nas protiv naših najbližih. Ovde se ponovo srećemo s likovima iz Francuske avanture: čuvar-vilom Anđelinom, njenom rođakom, zlom vilom Gromlinom i njihovom bakom, profesorkom Nanom i saznajemo kako je došlo do razdora između njih.
Naposletku, čarobni med dečaku daje uvid u teškoće s kojima se suočila njegova vlastita porodica. Kao što čuveni književni junak Hari Poter, uranjajući u sito-za-misli, otkriva važne stvari o svojim roditeljima i profesorima, tako i naš junak saznaje šta se u prethodnih nekoliko godina dešavalo s njegovim dekom, bakom, roditeljima i tetkom.
Tu se proces odrastanja, međutim, ne završava. Iako je na početku sklopio vilinski Ugovor o odrastanju, dečak na kraju od toga odustaje i vraća se mami i tati. U tom pogledu se ova priča opet udaljava od klasičnih bajki u kojima junak sazri kad ispuni svoj cilj – a mnogo je bliža realnom životu u kome, zapravo, neprekidno emotivno sazrevamo i razvijamo svoju sposobnost empatije i komunikacije s drugima.
Dečak i vila, glavni junaci knjige, nisu imenovani, što doprinosi univerzalnosti priče – svako dete će se utoliko lakše poistovetiti s dečakom, a svaki odrasli čitalac sa vilom. Posebnu draž i nov nivo čitanja ovog dela jeste i njegova aktuelnost. Primera radi, motiv prezauzetih roditelja koji zbog posla ne uspevaju da se dovoljno posvete svom usamljenom detetu sreće se u književnosti za decu još od Bliznakinja Eriha Kestnera (1949), preko Beskrajne priče Mihaela Endea (1979) do Agija i Eme Igora Kolarova (2002).
Među zanimljivim detaljima koji će čitaocima svakako privući pažnju, izdvaja se jezička inventivnost autorke. Pored vila, tu su i vilani; vilinska bića pozdravljaju se sa vilindan; neka imena zasnovana su na onomatopejskim rečima, kao što su zla vila Gromlina i letelica-vremeplov Šklopocija; a imena nekih mesta nam živopisno dočaravaju njihov izgled (Crnokamena kućica). Bilo bi zaista interesantno da autorka nastavi u tom pravcu i u narednim knjigama nam ponudi još neke originalne reči i nazive kojima će dodati osoben kolorit vilinskom univerzumu koji je stvorila.
Pomenimo još i sjajne ilustracije Vladimira Mančića, čiji smo talenat već imali prilike da upoznamo u Francuskoj avanturi. Njegov jedinstveni stil se izvanredno uklopio u kreaciju čudesnog sveta u kome se odvija fabula ovih dveju priča.
Određene rečenice i delovi dijaloga grafički su izdvojeni u tekstu drugačijim slogom. To su svojevrsne misli-sentencije koje plene svojom jednostavnom, iskrenom i neposrednom emotivnom dubinom, podsećajući po duhu na čuvene citate iz nekih dobro poznatih knjiga za decu, kao što su Mali Princ Antoana de Sent-Egziperija i Vini Pu Aleksandra Alana Milna. Takvi citati sasvim dobro funkcionišu i samostalno, izdvojeni iz glavne priče. Upravo na taj način, predstavljajući nam, na poslednjoj strani knjige, nekoliko citata iz svojih budućih priča, Maja Cvetković Sotirov pobuđuje našu radoznalost i nestrpljenje da otkrijemo kakve nas avanture još očekuju u njenom vilinskom svetu.
DRAGA DECO I…
Rekao bih „odrasli“ ali knjiga koja je pred vama možda otvara nova značenja te reči; možda vas navede da se zapitate da li znate šta ta reč znači, pa čak i da li ona uopšte ima značenje. Svako od nas je kao dete imao želju da što pre odraste, kao što se svaka odrasla osoba seća svog detinjstva kao zlatnog doba nepovratne nevinosti, zaboravljajući da je nekada to zlatno doba ležalo u maglovitoj oblasti nepregledne slobode i ostvarenih želja kojoj smo davali jedno isto ime: „kada porastem“.
U tom neizmirivom raskoraku između prošlosti i budućnosti leži srce dečačke usamljenosti iz koje nas može izbaviti samo vila – Mašta koja je dobila svoj glas. Maja nas na stranicama „Dečaka i vile“ vodi predelima između detinjstva, kada nam glas Mašte donosi stalno nove i nepoznate reči, i odraslog doba, gde nas vazda vreba opasnost da našoj vili ponestane saveta i da Mašta više nema šta da nam kaže.
Putujemo sa dečakom gladnim zagrljaja i još gladnijim razumevanja ljudi oko sebe. Njegova avantura počinje kao i svaka druga: iznenada, hvatajući nas nespremne, čekajući nas na vrhovima prstiju dok žurno stižemo da u torbu strpamo tek jedno uzdrhtalo srce koje za domom čezne još pre nego što kroči preko njegovog praga. Majčinski glas vile nas vodi kroz tuđinski svet, predele koji mogu dobiti svoju magičnost novog tek kada osetimo da u njima nismo sami, tek kada na svojim obrazima osetimo par toplih dlanova i blagi dodir prstiju pred kojima nestaju suze. I dečak uči. Kapi čarobnog meda raščinjuju čaroliju koja ga vezuju za sada i ovde, za nepremostivu razliku između mene i tebe, otvaraju mu oči za ljubav i bol koje nisu njegove. Dečak počinje da oseća živote drugih ljudi. On vidi njihove želje, njihove strahove, njihovu borbu za priznanje, poštovanje, mesto pod suncem.
Kao u najvećim pričama ikada ispričanim, on počinje da razume zlo, otuđenost, ljubomoru, zavist. On vidi kako se svaka od njih rađa, kao klica iz nekog zaboravljenog semena, kako raste, zalivano zatrovanom vodom, kako cveta i daje svoj plod. I uviđa da je nekada bio dovoljan samo zagrljaj, strpljiva reč ili dodir baršunastih usana po čelu da rastera rđavost. Usvojena je velika lekcija: samilost umesto osude. Najteži zadatak koji odrastanje postavlja pred dečaka je da prihvati da ponekada ni samilost, ni ljubav nisu dovoljne. Da postoje patnje u koje se ljudi zatvaraju tako duboko da do njih ne može dopreti ni najtoplija reč, ni najsrdačnija pomoć. To je trenutak u kojem i ljubav mora naučiti da ode. Trenutak u kojem se ljubav prema drugima mora suočiti sa beskorisnošću naše žrtve.
Dečak se mora vratiti kući, јer ne odrastamo ni u knjigama, ni u magičnim vilinskim svetovima posmatrajući fantastična bića i njihove sudbine. Odrastamo u svojoj kući, sa svojom porodicom i prijateljima, odrastamo dajući sebe i prihvatajući isti dar naših najbližih. A tu nema prečice za odrastanje, nema čarobnog meda, nema mape, ni unapred zadatog puta. Na kraju, možda nema ni odrastanja. Samo dečak, u isti mah radoznao i uplašen, i maglovita oblast nepregledne slobode kojoj i on daje isto ime kao i mi: „Кada porastem“.
HIBRIDNA I POUČNA PROZA
„Postoje samo dva načina da živiš.
Da živiš kao da ništa nije čudo
ili da živiš kao da je sve čudo.“
Albert Ajnštajn
Nastavljajući prepoznatljivu poetiku interpoliranja stvarnosti (u ovom slučaju nauke i dokumentarnih činjenica) i fikcije (bajkovita proza), Maja Cvetković Sotirov nudi novu i inventivnu priču o Nikoli Tesli, ali kroz jednu drugačiju prizmu od one očekivane i već viđene. Sukob dobra i zla je ponovo u etičkom razmatranju, a kao glavni protagonista opet se javlja dečak Luka, ovoga puta sa sestrom Lanom.
I ovo izdanje obogaćeno je izvanrednim ilustracijama u boji Vladimira Mančića, čiji prilozi predstavljaju pun pogodak i znatno doprinose ukupnom umetničkom doživljaju. Naravno, ne treba izostaviti ni metodički značaj, odnosno (ne)naglašenu mogućnost koja male čitaoce navodi na dalji istraživački rad u smislu obogaćivanja saznanja o životu i delu Nikole Tesle i njegovih naučnih dostignuća.
Kao inventivan i vrlo neobičan lik javlja se Viloid, za koga možemo reći da je potpuno nov karakter u našoj književnosti za decu i mlade, jer je oličenje takozvanog robota-vilana. Dakle, opet je reč o sintezi naučnog (modernog) i drevnog (folklornog), što u velikoj meri odlikuje skoro svaku knjigu Maje Cvetković Sotirov do sada.
Istovremeno, može se govoriti i o drugoj mogućnosti koja se tiče kreativnog i multidisciplinarnog spajanja časova srpskog jezika i književnosti sa časovima fizike (Teslino stvaralaštvo), istorije (svetski sajmovi, industrijska revolucija, brod Kristifora Kolumba „Santa Marija“) i sl. Dakle, knjiga pruža višestruki dijapazon pristupa, čitanja i proučavanja, što mališane svakako neće ostaviti ravnodušnim i nezainteresovanim. Dodatnu vrednost čine uvodne napomene, u kojoj autorka daje genezu nastanka knjige, kao i „Istorijski putokaz za lakši hod kroz knjigu“, odnosno Teslin životopis, odabrana literatura i čitav niz vrlo korisnih fusnota. Nimalo slučajno, na kraju se nalazi jedna od osnovnih poruka i poenti ove knjige, a ona je sadržana u autorkinom obraćanju čitaocima:
„Teslin život i rad je poput svemira. Nastavite da istražujete, pitate, čitate... I ne zaboravite: Kada detinjstvo odraste, vaspitanje se pretvara u životni put!“
Slojevita, uzbudljiva i žanrovski hibridna knjiga o Tesli još jednom pokazuje da njena autorka vešto vlada vremensko-prostornim koordinatama i bajkovitom strukturom, čiji su predstavnici (odrasli, deca, robot-vilan, vila-mašina, naučnici i drugi) prikazani u skladu sa svojim hronotopskim i kulturološkim određenjem, etičkim karakteristikama i svekolikim pogledima na život i svet. Lik Nikole Tesle predstavljen je, takoreći, iz drugog plana, veoma mudro i psihološki nijansirano, sa brojnim pojedinostima i detaljima vezanim za njegov život i rad, naučne izume i celokupno stvaralaštvo. Čini se, takođe, da ova priča o Nikoli Tesli i te kako potvrđuje misao čuvenog španskog reditelja i filmskog stvaraoca Luisa Bunjuela, koji je rekao da je „misterija osnovni element svake umetnosti“.
Podjednako poučna, zanimljiva i u literarno-dokumentarnom smislu intrigantna, knjiga o Nikoli Tesli predstavlja višestruko koristan i značajan izdavački poduhvat, kojim Maja Cvetković Sotirov najavljuje i još jednom potvrđuje svoje ozbiljno prisustvo i ulogu u savremenoj književnosti za decu i mlade.
POUČNA I SAZNAJNO-VASPITNA DIMENZIJA PRIČE O BOŽIĆU I NIKOLI TESLI
O tome koliko je život i rad našeg slavnog naučnika Nikole Tesle plodotvoran i inspirativan govori i ova kratka, ali veoma lepa, nadahnuta i originalna priča Maje Cvetković Sotirov, koja je uspela da oblikuje i osmisli jedan istinit i manje poznat detalj iz Teslinog životopisa i perioda provedenog u Njujorku (1984).
Ova priča, zapravo, ima višestruku poučnu i saznajno-vaspitnu dimenziju, a koja se tiče načina, odnosno vremena proslavljanja pravoslavnog i katoličkog Božića, kao i manje poznate i istinite pojedinosti iz Tesline biografije.
Uvodeći devojčicu na scenu kao glavnu junakinju, uz njenu baku i dedu, Maja Cvetković Sotirov je time pokazala ne samo lepotu i sjaj porodične ljubavi, koliko potrebu i želju da se priča o Nikoli Tesli prenosi sa generacije na generaciju i da se tako sačuva od zaborava.
Spajanje dokumentarnog (faktografskog) i umetničkog (literarnog) predstavlja značajnu poetičko-stilsku i idejno-tematsku karakteristiku proznog stvaralaštva ove sve zapaženije spisateljice, koja po principu koncentričnih krugova, odnosno od manjeg ka većem ili od nepoznatog ka poznatom, obogaćuje naša i dečija saznanja istovremeno, upotpunjujući svoj prozni svet novim značenjima, istorijskim detaljima i korisnim pojedinostima.
Njena stvaralačka i etička zaokupljenost likom i delom Nikole Tesle iznedrila je, dakle, još jedno lepo i uspelo prozno ostvarenje, koje sigurno neće ostaviti ravnodušnim naše mlade čitaoce kako u zemlji tako i u dalekom svetu.
U Beogradu,
Uoči Božića 2023.
Dr Milutin Đuričković,
član Evropske akademije nauka i umetnosti
Knjiga “Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli TeslI” preporučena je i u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Srbije, objavljivanjem stručnog teksta Gordane Jež Lazić o knjizi.
O preporuci knjige “Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli” možete čitati na sajtu ZUOV-a, na sledećem linku:
https://zuov.gov.rs/wpfd_file/carobni-jedrenjak-maje-cvetkovic-sotirov/?fbclid=IwY2xjawKBW09leHRuA2FlbQIxMQABHkbPxvgf9nWt3y0Z-7T45DuxurSxQWI8eZBBkvoPAGwOI5-47IiEOa-b8n8Y_aem_Gia1-VkzV-p8r1Mhq7RN2Q
Gordana Jež Lazić
Institut za dečju književnost
Beograd
ČAROBNI JEDRENjAK MAJE CVETKOVIĆ SOTIROV
Znate one ustaljene početke bajki bio jednom jedan...? E, ova romansirana bajka počinje rečima: „Bio sam očaran...“. Počinje čarolijom čuđenja, zapitanosti i vizualizirane mašte dečaka iz ličkog sela Smiljane, sina pravoslavnog sveštenika Milutina i izumiteljski nadarene majke Georgine. Nikola Tesla nije fantastični junak, ali ga u svom savremenom putovanju kroz vreme Maja Cvetković Sotirov oživljava kao hologram. Pri tom nas filmski plastično i, od prvog do poslednjeg poglavlja, dinamično provodi kroz glavne koordinate naučnikovog životnog puta, od Smiljana, preko Pariza, Njujorka, Čikaga. S jedne strane vrlo zahvalna za ekranizaciju, ova bajka je istovremeno izolovana iz sveprisutnog modernog naučno-fantastičnog okvira i tim je njena autentičnost snažnija. Maja ne koketira sa generacijama virtualnog sveta, ali vešto koristi neke od tehničkih civilizacijskih pogodnosti da bi svoje fiktivne likove uvela u realni i realne u fantastični prostorno-vremenski okvir. Ono što ovoj bajci daje ne samo lični pečat, nego i elemente inovativnosti jeste autorski omaž dostignućima čovečanstva kroz vekove i njihovo ponovno oživljavanje. Tako Majini junaci na put kroz vreme ne kreću Anđelininom vilinskom letelicom, Šklopocijom, nego maketom Kolumbovog jedrenjaka Santa Marija, a sama autorka u napomeni podseća na simboliku ulaska „u nešto novo i nepoznato“, Kolumba, Tesle, konačno i junaka ove bajke. Uz avanturistički duh Žila Verna i Danijela Defoa, Majin „Čarobni jedrenjak“ obiluje i vrlo interesantnim istorijskim i naučnim, ali i podacima opšteg znanja. Pri tom je kroz didaktički sloj dela brižljivo filtrirana količina podataka, a naročito se vodilo računa o prezentaciji recipijentu. Tako je gvozdeni stator, koji se putem zavojnica napaja dvofaznom naizmeničnom strujom, predstavljen kao „vangla, priključena u struju“. Naročito je interesantno objašnjen Edisonov pokušaj osujećenja Teslinog plana. Edison je upoređen sa dečakom koji nije spreman da uništi svoje klikere od blata zarad novih klikera od stakla, koje donosi drugi dečak (Tesla), iako ovi prvi znače samo ličnu, a drugi sveopštu dobit. Osim toga, Maja koristi još jedan intrigantan narativno-edukativni metod, spomene podatak, kao i sama u nedoumici, tek da zagolica radoznalost i navede čitaoca da se ovom temom podrobnije pozabavi („Kako beše onaj zakon, Njutn...“). Premda između dva sveta, arhaične čarolije i moderne fantastike, svet „Čarobnog jedrenjaka“ često se spotiče o sopstvenu nesavršenost. Anđelina je brzopleta i sklona greškama u izgovaranju čarolija, do te mere da u Pariz stignu pet godina kasnije, a to shvate tek pošto su udarili u vrh Ajfelovog tornja. No, upravo „smotana“ Anđelina uspeva da „negde između jezičkih programa, matrica i čipova ugura u robovilana – dušu“. A Viloid potom izgovara jednu od najlepših pouka ove knjige: „O, pa potrebno je vreme da pronađemo svoje mesto. A dok ga pronađemo, pogrešimo mnogo puta“. I upravo duša u ovoj savremenoj srpskoj bajci postaje čarobni ključ u svevremenskoj borbi dobra i zla. Ako zla vila, Gromlina, napada putem „transformatora koji prenosi osećaj razočaranog detinjstva... koji kada se useli u ljude poljulja sve ideje i želje, uništi snove, učini ljude nezainteresovanim i uništi ih“, onda će Tesla i pokraden preživeti na prekookeanskom brodu, jer „kad nešto želimo, život nam daje posebnu snagu“. Razmišljajući o Gromlini, Luka kaže: „Opasno je biti bez srca, a imati moćan um. Takvima je ceo svet kriv“. Negde pred kraj „Čarobnog jedrenjaka“ Anđelina zaključuje: „Ipak se zli snovi ne ostvaruju lako! Uvek postoji neko ko čuva ono što drugi otima i ruši“. Dečak iz Smiljana ostvario je svoj san, u detinjstvu „očaran opisom Nijagarinih vodopada“, trideset godina kasnije na „vodi koja grmi“ ostvario je svoje ideje i „divio se nedokučivoj tajni uma“. „Čarobni jedrenjak“ objavljen je 2021. Na samom početku bajke, hologram Nikole Tesle obraća se dečaku: „Luka, svet je u opasnosti“. Negde pri kraju čuvar-vila reći će Luki: „Sigurna sam da se i od najvećih neprijatelja mogu napraviti saradnici, samo ako je cilj na istom putu“. Dečak iz sela koje je dobilo ime po biljci blagorodnog mirisa i dejstva ostavio nam je svetlost, a Majin „Čarobni jedrenjak“ na putu te svetlosti ostavlja pregršt blagorodnih pouka.
ZATO ŠTO – I DEVOJČICE MOGU BITI TESLA
(uz treće izdanje Čarobnog jedrenjaka Maje Cvetković Sotirov)
Ako na početku Čarobnog jedrenjaka Maje Cvetković Sotirov hologram Nikole Tesle dečaku Luki kaže: „Luka, svet je u opasnosti“, onda je čarolija dobra svet Majinih književnih i čitalačkih junaka pretvorila u poeziju. U svom trećem izdanju prvobitno zamišljena prozna knjiga dobija i poetsku celinu, koja u doživljaju čitaoca ostavlja utisak mjuzikla, ali sa književnog stanovišta i te kako značajan trag.
Poezija za decu Maje Cvetković Sotirov velika je zato što se ne plaši velikih misli, kako to autorka kaže u pesmi Pričaj mi o Tesli, deda. I upravo u ovoj pesmi stih Maje C. S. raste da poraste do velike misli. Raste poput devojčice, lirskog subjekta, koja apostrofom, obraćenjem dedi koji više nije pored nje, pokušava da sagradi kulu svog mikrosveta. Kulu opasanu sećanjima koja osnažuju i osvetljavaju njen put. Kako raste Majin sih? Slogovima – od petosložnog ... do petnaestosložnog čak (Kakva korelacija! Sećate li se knjige Kloda Kampanja Zbogom mojih petnaest godina?). Gradacijom sećanja na dogodovštine i iskustva kroz koje je devojčica rasla. Na taj način autorka ostavlja didaktičku poruku o jednoj od najvažnijih veština ne samo odrastanja, nego i svakog novog ustajanja u životu (a padovi su neminovnost) – svaki put kada ne znaš kamo i kako dalje, vrati se u detinjstvo, seti se onih koji su u tebe verovali, jer oni su znali zašto. Tako Majin stih raste i psihološki, osnažujući ličnost svog malog-velikog čitaoca, toliko da oseti da i sam može da napravi Teslin točak. Na tom mestu stih Maje C. S. porasta i refleksivno, razvijajući kognitivnu inteligenciju deteta. Čemu bi služio njen Teslin točak? Zalivao bi bakine lale i božure. Simbolika ovog odabira cvetova i u nastavi i u porodici otvara mnoštvo novih tema kroz koje će dete moći da se izrazi i emotivno i kreativno. Lale su simbol duboke, bezuslovne ljubavi, božuri – saosećanja i prosperiteta. Koliko nam je sve to danas potrebno! Vera u postojanje iskrene ljubavi, empatija i napredak sa temelja saznanja da smo voljeni i da saosećamo sa ljudima oko sebe. To su ključevi uspeha u rukama deteta. I nije ih slučajno zavrteo Teslin točak. Poezija za decu Maje C. S. rasterećena je forme, metrike, ritmike, hermetičnog stilskog izraza, nametanja iskustva i formalnih instant znanja po svaku cenu. Maja C. S. piše poeziju za decu 21. veka, sadržajno bogatu mišlju, duhom i emocijom. I kao takva, ova poezija pandan je savremenoj refleksivnoj poeziji, prijemčivoj odraslom čitaocu, što potvrđuje da autorka ne koketira sa trendovima u ovoj vrsti poezije i ne podilazi dečjem uzrastu, nego poštuje misaoni spektar detinjstva i veruje u one „na kojima svet ostaje“. Konačno, i sam poetski ciklus posvećen Nikoli Tesli doživeo je svoje porastanje na licu mesta, od prve pesme Kad bih ja bila Tesla, koja je vrlo prikladna za komponovanje, preko Majčinog zagrljaja za Nikolu, gde počinje prelaz ka slobodnom stihu, koji se dalje sve više oslobađa uobičajene pesničke forme kroz pesme Ne prođe dan, majko; Teslina misao i konačno pesmu Pričaj mi o Tesli, deda. Mogli bismo tu napraviti i komparaciju sa odrastanjem deteta, kojem prvobitno pevamo ritmične pesme, a onda ga polako uvodimo u sadržajno sve složenije (setimo se onog razvojnog puta čovečanstva u svakom detinjstvu ponaosob – od igranja u blatu, pa u pesku, nadalje). No, mogli bismo naći srodnost i sa različitim emotivnim stanjima, ne samo deteta, nego i odraslog čoveka, od raspevanosti radosti do duboke zamišljenosti, čak i neizmerne tuge, u pesmi Ne prođe dan, majko: „Okean je između nas! / Srce bi da osvetli svet, / duša želi da ti se nađe/ za svaku bol i radost“. Ovu razigranost poetskog izraza autorka zadržava i u ostalim poetskim ciklusima (iz knjige poezije za decu u pripremi). Zanimljivo je napomenuti da u pesmama inspirisanim Nikolom Teslom, iako se obraća deci, iako šalje snažne poruke (Eh, da sam Tesla pravi, / snažnog uma i naravi / uporno bih snove tkao / i jezike mnoge znao.– iz pesme Kad bih ja bila Tesla / Kad bih ja bio Tesla) autorka neguje elegičan ton, jer upravo ovaj pesnički ciklus je svojevrstan most između dveju knjiga Maje C. S. posvećenih Nikoli Tesli. Paralelno sa knjigom poezije za decu, koja i te kako duhovito oslikava savremeni svet detinjstva, nastaje i nova prozna knjiga Maje C. S, upravo izrasta iz pesničkog ciklusa posvećenog Nikoli Tesli. Ovde treba napomenuti da je Maja Cvetković Sotirov prva književnica koja je deci približila lik i delo Nikole Tesle, a njen rad od početka pobuđuje izuzetno veliku pažnju, istovremeno kod nas i u svetu, i to na najvišem nivou. Preko Instituta za dečju književnost u Beogradu, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, Srpske škole u čitavom svetu, Fondacije Nikola Tesla i klubova Nikola Tesla u Americi.
Maja Cvetković Sotirov potpuno je autentična i inovativna autorska ličnost ne samo u proznoj, nego i u poetskoj književnosti za decu prvih decenija ovog veka. U prilog tome i brzina i masovnost kojom njena čitalačka publika raste od izlaska Čarobnog jedrenjaka, 2021. godine, do danas. Ta popularnost gotovo poprima razmere svetski popularnih tinejdžerskih serija i muzičkih izvođača. Ovog puta superiornost preuzima knjiga, što je potpuno neverovatno u jeku razvoja internet tehnologije. S druge strane, autorka nije ostala dužna ni ovom segmentu usvajanja znanja i ide u korak s vremenom u kojem rastu njeni čitaoci. Zato što i devojčice mogu biti Tesla, ili možda zato što je Tesla točak čovečanstva zavrteo za mnogo vekova unapred, za mogo velikih dečjih snova. Maja Cvetković Sotirov preteča je jednog sasvim novog izraza u književnosti za decu i nije nimalo slučajno da je njen rad upravo mnogoj deci postao zdrav kriterijum njihovog autentičnog kreativnog izraza.
Link za čitanje:
https://www.literaryworkshopkordun.com/latinica/strana/2080/svetlost-mirise-na-smilje-maja-c-s-gordana-jez-lazic
Recenzija za roman Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli, Maje Cvetković Sotirov
Novi roman Maje Cvetković Sotirov „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“ obradovaće sve malevelike ljude, ali i njihove mame i tate, bake i deke. Iako se može posmatrati kao nastavak „Francuske avanture (Priča o Blezu Paskalu)“, ipak će i čitaoci koji počinju tek od ove knjige, moći lako da uhvate nit, prepoznaju prijateljstvo dečaka Luke i čuvar-vile Anđeline, i prihvate čudesni svet čarolije i nauke u kojem se odvijaju njihove avanture.
Pored dvoje glavnih likova na strani dobra, i malih čuvar-vila koje su tu da pripomognu kad pomoć zatreba – tu je i Lana, simpatična i nestašna devojčica, Lukina sestra od strica, kao i potpuno novo biće, kakvo do sada nismo imali prilike da sretnemo: Viloid, vila-mašina (po analogiji sa androidima, ljudima-mašinama). Na prvi pogled, on je sušta suprotnost svome tvorcu Anđelini, dobroj, dragoj ali i beskrajno smotanoj čuvar-vili: svaki njegov postupak je oličenje intelektualne superiornosti, preciznog i analitičkog razmišljanja i plana akcije. Međutim, u stilu velikih imena svetske naučnofantastične književnosti, kao što su Isak Asimov ili Filip Dik, ali u maniru prijemčivom osetljivom dečjem duhu, autorka Viloidu daje mogućnost da stekne najdragoceniji dar svesnog bića: dušu.
I antagoniste već poznajemo: Gromlina (zla vila i Anđelinina sestra) i zli naučnik. Njihovi planovi ne obećavaju ništa dobro – kroz niz čarobnih eksperimenata izmenili su Teslin čuveni transformator, koji će rasporediti u istorijski ključne trenutke njegovog života, kako bi počeli da prenose osećaj razočaranog detinjstva, čime bi mu uništili veru u sebe, poljuljali ideje, snove, i najzad, sprečili Teslu da osmisli svoje izume. Istorija bi se time promenila, čovečanstvo ne bi moglo da napreduje bez Teslinog sistema prenosa struje – a takav svet bi oni mogli lako da kontrolišu. I upravo tu nam Maja Cvetković Sotirov vešto uvodi još jedan lik – čuvenog naučnika Nikolu Teslu, koji je od suštinske važnosti po tok radnje, iako, zapravo, ne dolazi u interakciju sa ostalim likovim, budući da njegovo prisustvo u priči pratimo kroz događaje iz njegovog života. Njegova prva pojava u knjizi podseća na scene sa Blezom Paskalom u „Francuskoj avanturi“, samo da bismo ubrzo uvideli da je ovog puta posredi drugačija čarolija naučno-tehnološke vrste: hologram Tesle je način vilinskog sveta da stupi u komunikaciju sa Lukom. Teslu nadalje viđamo tokom putovanja u prošlost naše vesele ekipe, dok pokušavaju da osujete zli plan: prva stanica je njegovo detinjstvo, baš jedan od onih čuvenih trenutaka kada mali Nikola beži od napornog gusana, kroz idilični predeo Smiljana. Uz Viloidovu pomoć, prvi transformator je uništen, i sledeći treba naći u Parizu, 1884. godine. Međutim, zbog male greške u proračunu, čarobno uvećana maketa Kolumbovog jedrenjaka „Santa Marija” završava u 1889. godini, taman da i Luka i mi možemo da uživamo u prizorima velikog Svetskog sajma, i u vidiku sa Ajfelove kule, dok Viloid skokne do prave godine i ponovo osujeti zli plan. Nova etapa puta vodi nas preko Atlantika: prvo ćemo osmotriti Teslinu laboratoriju u Njujorku (i sresti Marka Tvena) i užasnuti se nad požarom koji su zli naučnik i zla vila podmetnuli, kako bi usporili naše junake... Sledi još jedan Svetski sajam, ovoga puta onaj u Čikagu (1893) i to baš onog dana kada će Tesla zvanično trijumfovati nad Edisonom sa svojim sistemom naizmenične struje. I tu dolazi do velikog preokreta: Gromlina shvata da ju je saradnik izdao, da zli naučnik namerava sam da vlada svetom, i odlučuje da se pridruži, makar privremeno, strani dobra. Veličanstveni okršaj na Nijagarinim vodopadima okončava ovu avanturu, a što je najlepše – Luka je taman uživo ponovio gradivo za naučni projekat i spreman je da uradi domaći zadatak!
Kao i u „Francuskoj avanturi“, i u ovom romanu centralnu temu predstavlja jedan velikan svetske nauke. Već nam sam uvod pokazuje o čemu je, zapravo reč: o dečjoj perspektivi, dečjoj radoznalosti koja utire put ka sticanju znanja. Lukin projektni zadatak daje savršenu podlogu: Anđelina se, kao i uvek, pojavljuje kada ga nešto muči, pomaže mu da iskusi, razmotri, prouči i nauči, ispravno oceni Teslina postignuća. I ne samo to: pokazuje mu koliko su upornost i istrajnost presudni da bi se postigao neki cilj.
Mladi čitaoci naći će u knjizi mnogo više nego što se na prvi pogled vidi: ne samo što je knjiga puna zabavnih obrta, komičnih situacija, uz dozu opasnosti i neizvesnosti, Maja Cvetković Sotirov zna da istakne na pravi način neke od najbitnijih životnih istina. Bilo da je posredi napomena da se „zli snovi ne ostvaruju lako, jer uvek postoji neko ko čuva ono što drugi otima i ruši”, ili da je „potrebno vreme da pronađemo svoje mesto – a dok ga pronađemo, pogrešimo mnogo puta”, Ili scena kada shvataju da se Gromlina „nikada neće potpuno vratiti na staro, kao što se ni život ne vraća na juče. U pitanju su misli koje se mogu primeniti u raznim situacijama i periodima života, kad god nam je teško, ili nam ne ide, ili nam jednostavno treba podstreka da nastavimo, bilo da pitanju neka svakodnevna, sitna muka, ili neki ozbiljniji problem.
Takođe, mnogo je toga praktičnog što se može naučiti: od usputnih, sitnih trenutaka u knjizi (Luka koji upozorava Anđelinu da ne dira šteker, da je ne udari struja), preko izbora letelice – Kolumbove lađe „Santa Marija”, do bogatog izobilja napomena punih zanimljivosti i bitnih podataka o ličnostima, mestima, izumima i događajima koji se pominju u knjizi. Ima i veselih i kreativnih podsticaja da se čitalac upusti u dalje istraživanje, kojim će se steći dodatna znanja o nekom od pomenutih izuma i naučnika.
Još jedan lajtmotiv koji se suptilno provlači kroz knjigu, a koji smo videli kao dragoceno bitnu temu u knjizi Dečak i vila, jeste porodica: vidimo koliko je Luka vezan za svoju porodicu (dom njegove bake i deke mu je „najdraža kuća”, raduje se što će provesti vikend sa Lanom i brine se kad ona nestane, toliko da skoro da zaboravi na svu opasnost kada uspe da pronađe i ponovo zagrli svoju sestricu), ali i Anđelina za svoju (briga oko Gromline i nada da će se vratiti na stranu dobra).
Svet istraživanja, ključnih izuma za čovečanstvo, Svetskih sajmova, putovanja kroz vreme i čarolije, priča o Lukinim i Anđelininim doživljajima, kao i paralelna priča o Teslinoj životnoj avanturi, daju inspiraciju za životne planove i snove, bilo na skromnim, svakodnevnim nivoima, ili na životnim, vekovnim – jer velike stvari se postižu malim koracima uz bogatstvo mašte i pregršt ljubavi.
U novoj i raskošnoj dvojezičnoj knjizi Maje Cvetković Sotirov, dobijamo jedan zanimljiv spoj poezije i proze, gde autorka naglašava važnu pedagoško-didaktičku notu.
Poezija Maje Cvetković Sotirov veoma je jezgrovita, pitka, zanimljiva i neposredna otvarajući humani pristup, vaspitnu funkciju i naravno, lirsku baštu. Umeće autorke da svoje misli, senzibilnost i važnost ljudskih vrlina prenese na „hartiju“ i približi mladom čitališvu, očigledno je. Autorka kroz uigranu rimu šalje poruke dobrote, simbole ljubavi, iskustva (deka), znanja, sećanja, jednostavnosti ali akcentovajući da se poneke osobine (strah) mogu s lakoćom prevazići. Takođe, „uočavanje“ da Nikola Tesla može biti i u ženskom radu, nosi komparativno značenje kojim daje mogućnost da i ženska bića, devojčice, mogu biti “Tesla“, tačnije da „Tesla može biti i u ženskom rodu“, naslanja se na savremen pristup kulturi i podeli na polove koji su do sada, uglavnom bili „na jake i nejake“. Ličnim pristupom, Cvetković Sotirov daje slobodu, ideju ali i samopouzdanje čitateljkama da je „Tesla“ bio u muškom rodu ali da tu ljubav, znatiželju, umeće, na kraju krajeva, znanje, ima i ženski pol i da je u stvari, dobrodošao.
Osim navedenih primera, plutajući kroz Teslinu knjigu, nailazimo na važnost duhovnog, crkvenog, pravoslavnog…u kome simboli vere, volje, snage ali i prirode preplićući se, nastoji da ipak naglasi jačinu našeg izumitelja ali i moć njegovog naroda („Teslin narod čuva dedu“). Simbolikom poslednjeg dana u sedmici nedelju, autorka latentno poziva na „duhovni hod“ koji sve teškoće i boli uz mir i suzdržanost mogu da pomognu čoveku dajući mu krila i polet, kao „Tesla struju“.
Neverovatno dirljivi i nežni stihovi „tope“ se u pesmi „Majčin zagrljaj za Nikolu Teslu“.
„Mali je okean za majčine ruke
Mali je svet, dečače od nauke“…
Uzvrat – odgovor Nikolin ne može lepšim rečima biti ispisan. On svoju dubinu emocija uspeva da iskaže, toplinu da prenese i ljubav pošalje:
„Okean je između nas!
Srce bi da osvetli svet,
Duša želi da ti se nađe,
Za svaku bol i radost.“
Sestra Marica („U snu Marice Tesle“) svojim „pečatom“ završava ciklus poezije pesmom: NE RASTE DRVO U SENCI HRASTA.
Pesnički i znalački, autorka svoj prvi deo knjige boji biljurnom dušom sestrinskih misli i osećanja i tako nam važnost svih pouka i poruka ovog ciklusa ostaju duboko usađeni. Nastavak sledi. Proza leprša preko poezije, širi krila i uvodi nas u još jedan važan segment Teslinog života, ispisan po istinitom događaju. U priči „Noć uoči Teslinog Božića“, stigli smo do slika iz prošlog vremena do prezenta i preplitanje generacija i Božićnih datuma. Nije na odmet reći da nas Maja Cvetković Sotirov, kroz vreme upućuje na možda najvažnije ljudske vrline i moguće iskrene odnose različitih ljudi, shvatanja, interesovanja… Priča između dva Božića (decembar 1894. i januar 1895), porodice Džonson i Nikole Tesle, svedočanstvo je prijateljstva, poštovanja, razumevanja i rada, kao nosećih pouka, a smisao radosti naglašeni segment jedne kulture. Taj smisao radosti kroz „kompot“, „ukrasa za jelku“ prenosi nas na „viši nivo“ svesti u kome shvatamo da su razlike nekada veoma minorne ukoliko su ljudske namere, pažnje i prijateljstvo primarni. Tada je i interesovanje za drugačije, veće i jače! Tada i Tesla kroz svoju inovativnost ali i poeziju svog naroda i lepotom manira uspeva da predstavi svoje poreklo. Ovo je priča autorke koja u isto vreme voli svoj narod, daje mu na značaju napravivši tesnu vezu između „različitosti“ i spajanju naizgled, nespojivog. Ovo je primer ne samo rodoljublja već empatije, filantrope i altruizma.
Prenoseći činjenice, lirskim opusom i ličnim nabojem, književnica Maja Cvetković Sotirov „osvaja“ i „zavodi“ ali ne samo na „lično“ već na planetarno dobro. Svojim nadahnućem i ljubavlju, sve nas miluje i umiva. Ona to radi vešto, s lakoćom ali i odgovornošću. Jer zna, da ako se seme lepo i dobro poseje, izrasta u najlepši „ljudski cvet“.
PRIČA O NIKOLI TESLI PRIČA JE O OSTVARENOM SNU
Priča o Nikoli Tesli priča je o ostvarenom snu. No, koliko nas povezuje snove s velikim naučnikom, koliko nas se usuđuje da maštu podredi stvarnosti, koliko nas zna o Tesli išta više od racionalne priče o mačku ili čegrtaljke na potočiću. Je li to bilo dovoljno čudesnom Tesli da ceo svet učini drugačijim mestom? Verovatno ne, jer snovi postaju stvarnost samo ako se dovoljno snažno, uvereno i hrabro u njih zagledamo kao u stvarnost ili kako kaže autorka „u šta će se pretvoriti Tesla bez snova, ideja sa teretom razočaranog detinjstva u srcu?” Znamo gomilu činjenica o Tesli i njegovom radu, ali jesu li one dovoljno primamljive radoznaloj duši petogodišnjeg dečaka čiju maštu okupiraju likovi iz crtaća i savremenih digitalnih čarolija? Hoće li one biti dovoljno da nesputana radoznalost petogodišnjakovih svetova poveruje u svoju sopstvenu posebnost i poželi da sanja, a onda i oseti toliko hrabrosti i smelosti da snove učini stvarnim? Zanimljiva je i potpuno neobična ideja pisca da savremenom dečaku priču o čudesnom Tesli ispriča magijom večite borbe dobra i zla u kojoj on čudesni borac a pomoćnici čuvar-vila Anđelina i Viloid. Ova neobična savremeno-drevna družina priča nikad prekinutu priču o borbi dobra i zla. Ona traje i danas, ali nada u pobedu je izvesna - dok deca čitaju. Knjige kao čudesni svetovi ohrabrenja i slobode, s generacije na generaciju prenose kod pobede – kad detinjstvo odraste, vaspitanje i snovi pretvaraju se u životni put!
POTRAGA ZA SNEGUROČKOM – POTRAGA ZA DEČJIM SRCEM OD PAHULJE
Ako ste se zapitali zašto ovog decembra još uvek nema snega i gde su pahulje da slete na male dečje dlanove, onda je vreme da krenete u novu avanturu sa devojčicom Lanom i vilom Beskrilom i pronađete dvorac od leda u kojem živi Sneguročka, princeza snega i pahulja!
Hoće li devojčica Lana uspeti da pomogne kraljici Zime i Kralju toplog leta da vrate radost Sneguročki, a ona radost deci i kako će srce od pahulje da ugreje sva naša srca ovih hladnih zimskih večeri, u susret novogodišnjoj i čaroliji, pročitajte u novoj priči Maje Cvetković Sotirov.
Satkana od najlepših ljudskih emocija, poučna i dirljiva bajka o zaljubljenoj i tužnoj Sneguročki, zasnovana je na slovenskom folklornom nasleđu. Folklor utkan u samu suštinu i ideju ove bajke, zadire u najdublje ljudske emocije, čineći je privlačnom čitaocima svih generacija. Maja Cvetković Sotirov nastavlja da iznenađuje svojim darom da pripoveda lako i tečno našim najmlađim čitaocima. Ona podseća na velike glasove dečje svetske literature, a svoj kvalitet dokazuje činjenicom da se obraća podjednako deci u nama, ali i budućim odraslim ljudima koji žive u deci! Naša književnica ne kloni se velikih tema, uslovno rečeno „tema za odrasle“, već ih oživljava maštom prenoseći ih u svet avantura i traganja za onim što je najskrivenije u čoveku i sa čime se neminovno odrasta. Tako je potraga za Sneguročkom zapravo potraga za dečjim srcem od pahulje koje će svojom vejavicom otopiti sva hladna srca ovog sveta. A to je već čudo vere, čarolija praznika koji nam stižu i potvrda moći dece da svojom radoznalošću i ljubavlju menjaju ovaj svet.
Na kraju bajke nalazi se i poziv odraslima da maštaju sa decom koristeći razgovor o delu čime je istaknut didaktički karakter ove bajke.
Sa neizmernom radošću pred ovakvim štivom, preporučujemo za objavljivanje bajku Sneguročka i srce od pahulje Maje Cvetković Sotirov.
SVETLOST DETINjSTVA
Nakon „Francuske avanture“ u kojoj smo se družili sa naučnikom Blezom Paskalom, Maja Cvetković Sotirov, autorka brojnih knjiga za decu, u novoj knjizi o avanturama dečaka Luke, upoznaće nas sa Nikolom Teslom, jednim od najznačajnijih naučnika 19. i 20. veka. Čitajući ovu knjigu proputovaćemo svetom zajedno sa neobičnom družinom otkrivajući najvažnije trenutke života naučnika koji je omogućio brz i lak prenos struje našoj planeti. Kako je Nikola Tesla zapravo osvetlio naše živote i naša detinjstva, to je jedna od osnovnih ideja knjige pred nama sa motoom: „Kada detinjstvo odraste, vaspitanje se pretvara u životni put“. Upravo ovaj didaktički momenat jasno koncentrisan u jednoj rečenici očitaćemo i u nameri zle vile Gromline i njenog saradnika, zlog naučnika, da Teslin transformator iskoriste kako bi mu u srce usadili razočarano detinjstvo, jer: „Kada se useli u ljude, razočarano detinjstvo poljulja sve ideje i želje, uništava snove, a ljudi postaju nezainteresovani. Takve ih je najlakše unišiti... A u šta će se pretvoriti Tesla bez snova, ideja i sa teretom razočaranog detinjstva u srcu?“ Da ne bismo saznali odgovor na ovo pitanje, da ne bi postojali „transformatori koji prenose razočarano detinjstvo u ljudsko srce“, hrabri dečak Luka, vila Anđelina i robovilan Viloid, ukrcaće se na Santa Mariju i krenuti u prošlost, put mape na kojoj se jasno vide mesta i različiti periodi Teslinog života gde bi bile postavljene ove sprave sa namerom da u njegovo srce unesu mrak, a mrak u Teslinom srcu značio bi mrak celom našem svetu. Razočarano detinjstvo je sintagma koja stoji kao kontrast zamisli cele ove knjige. Ova sintagma ugrađena u moto autorke značila bi iniciranje pogrešnog vaspitanja i njegovih uticaja na emotivni svet deteta, a kasnije i odraslog čoveka. Zato je srce glavni motiv ove knjige, a naša družina nikako ne sme dozvoliti da Teslino srce koje zamišljamo ispunjeno svetlošću detinjstva, postane ispunjeno razočaranjem, uništenim snovima i idejama. Takvo srce naći ćemo u zloj vili Gromlini, sestri dobre vile Anđeline, koja nije rođena zla već je takva postala, jer su se u njenom srcu ugnezdile ljubomora, zavist i sujeta od najranijeg detinjstva. Takav je i zli naučnik i njihova zajednička i jedina namera je da zlo i tama vladaju ovim svetom.
Borba između dobra i zla u ovoj knjizi je borba između dva srca, onog sa razočaranim detinjstvom u sebi i onog drugog, sa detinjstvom ispunjenim slobodom, maštom, učenjem i snovima koji su kadri da promene svet. Prva srca su usamljena, a druga žude za društvom i prijateljstvima. To je jedan od važnijih nivoa na kojem treba čitati i objašnjavati ovu knjigu deci.
Knjiga „Čarobni jedrenjak (Priča o Nikoli Tesli)“ svojim pripovedačkim umećem, stilom kojim je napisana, strukturom u kojoj prepoznajemo sve nivoe kompozicije, a koji će se odlično uklopiti u razvoj života i naučnih postignuća Nikole Tesle, odličan je povod da se mladi čitaoci upoznaju sa detinjstvom i Teslinim radom u čemu će im pomoći objašnjenja u fusnotama i na kraju knjige, pozivajući ih na nove istraživačke zadatke sa namerom da u svima koji čitaju probudi duh izuma i slobodnih ideja koje bi pomogle čovečanstvu u njegovoj daljoj evoluciji. Nikola Tesla je rano prepoznao kod sebe moć apstraktnog mišljenja koje se razvija kroz maštu (kada je osetio elektricitet pod prstima mazeći mačku, zapitao se „Nije li priroda jedna ogromna mačka?“; iz svog malog sela maštao je kako će iskoristiti energiju Nijagarinih vodopada – trideset godina kasnije to je i ostvario); za Nikolu Teslu ljudski um bio je fascinantno polje čije je moći želeo da iskoristi do kraja smatrajući da ne postoje granice. Svojim radom i genijalnim delom to je i dokazao. Nema boljeg načina da se sve to pokaže i približi deci do jedne ovakve knjige koja budi radoznalost, osećaj za prave vrednosti, arhetipski pokazujući odnos dobra i zla iz kojeg se rađaju veliki ljudi. Knjiga o Tesli Maje Cvetković Sotirov primer je onoga što je Tesla živeo, shvatao i za šta se borio: za stvaranje novog sveta koristeći nauku i maštu (ljudsku čaroliju), upuštajući se u avanturu stvaranja novog poretka sveta.
Pored Tesle, brojne su istorijske ličnosti iz naučnih i umetničkih krugova 19. veka koje defiluju ovom knjigom, oživljavajući prošlost u velikim svetskim metropolama, na jednostavan način upoznajući naše male čitaoce sa sjajnom izumiteljskom prošlošću koja je promenila svet i način života ljudi.
Kako u jednoj od fusnota u knjizi stoji, Bečlor je o Nikoli Tesli, obraćajući se Edisonu, rekao: „Ja poznajem dva velika čoveka – jedan od njih ste Vi, drugi je ovaj mladi čovek.“ Stoga, verujemo da sada već možemo reći da i mi poznajemo mnoge buduće velike ljude koji su upravo pročitali ili čitaju ovu knjigu, jer ona u svim svojim segmentima potvrđuje da će kao sastavni deo detinjstva mnogih generacija koje dolaze postati i njihov životni put.
VIŠEDIMENZIONALNA PRIČA O NIKOLI TESLI
Pisati o blistavom i genijalnom Nikoli Tesli nije jednostavno. Njegovo grandiozno delo na raznim poljima ljudskog stvaralaštva: od tehnike, elektrotehnike – do medicine i filozofije, kao i bogat i stvaralački život koji se protezao „od agonije neuspeha do blaženstva uspeha“ (kako je sam rekao), trebalo bi predstaviti mladim generacijama na adekvatan način. Maja Cvetković Sotirov i ilustrator Vladimir Mančić su to uspeli na najbolji način u delu „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“ (Luka Books, 2021).
Više hiljada knjiga napisano je o životu i delu Nikole Tesle: nije mali broj onih koje se odnose na njegovo detinjstvo i koje su posvećene mlađim generacijama. Dve su ostavile poseban trag, to su knjiga Duška Radovića „Nikola Tesla – Priča o detinjstvu“ (Beograd, 1980) sa ilustracijama Duška Petričića i „Electrical Wizard – How Nikola Tesla Lit Up the World“ od Elizabeth Rusch koju je ilustrovao Oliver Dominguez.
Knjiga Maje Cvetković Sotirov je posve originalna iz više razloga. Prvi put se genije predstavlja na veoma zanimljiv način: istovremeno se otvaraju mnoge savremene teme o životu i nižu se istorijske činjenice iz Tesline biografije. To jednostavno znači da će čitalac postaviti nova pitanja, kako samom sebi tako i drugima u potrazi za večitom tajnom stvaralaštva Nikole Tesle koji nam je podario toliko blagodeti (a u kojima svakodnevno uživamo).
Posebnu vrednost delu Maje Cvetković Sotirov daje bogatstvo jezika. Trebalo je na majstorski način spojiti sve reči, termine i pojmove: od onih vezanih za jedrenjak do štekera i holograma, a da svima budu razumljive. Podsetimo, bilo je potrebno stvoriti oko sto novih pojmova da bi se svetu predstavili pronalasci Nikole Tesle. Živimo u vremenu IT-tehnologija i svedoci smo svakodnevnog stvaranja novih reči i termina.
Zato predlažem da zaplovimo „Čarobnim jedrenjakom“ u beskrajno bajkovito carstvo Nikole Tesle (u kojem se živi već duže od jednog veka).
