Junaci

Luka i Lana su junaci knjige „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“. Pokušavaju da zaustave zlo koje želi da preotme Tesline izume i useli se u Teslino detinjstvo, kako bi zavladalo svetom. Naravno, oni to ne mogu sami, uz njih je čuvar-vila Anđelina i neobični Viloid – robot vilan.

Lana je u knjizi trogodišnjakinja. U fazi je usvajanja govora, veoma je radoznala i nestašna, mašta da postane vila. Njeni nestašluci često rešavaju mnoge probleme tokom dinamične radnje, međutim, često ih i izazivaju.

Luka ima sedam godina, obično zvuči kao glas razuma. Kao i Lana, veoma je radoznao, ali sa dozom opreza.

U realnom životu Luka i Lana zaista postoje, inspirisali su autorku svojim bratsko-sestrinskim odnosom. Pošto odrastaju zajedno (njihovi očevi rođena braća), često su u blizini književnice Maje, koja je tada teta Maja i mama Maja. Svojim pitanjima, razmišljanjima, ponašanjem, nestašlucima oboje neprestano podstiču autorku na promišljanje i stvaranje.

Anđelina je čuvar-vila nauke, štiti naučne izume, umetnička dela, naučnike i umetnike. Prijatelj je deci i ljudima čistog srca, nevešta je kada koristi čaroliju, zato se često oslanja na nauku. Iako je „smotana“, kako je opisuje autorka, sreća je uvek na njenoj strani.

Jedna je od glavnih junakinja i pojavljuje se u knjigama: „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“, „Francuska avantura (Priča o Blezu Paskalu)“, „Dečak i vila“.

Gromlina je zla vila – odrastala je zajedno sa Anđelinom. Njih dve su unuke čuvene profesorke Nane. Rasle su obasipane ljubavlju i bile najbolje sestre-prijateljice, sve dok jednog dana profesorka Nana nije nesvesno napravila razliku među unukama i dve najmoćnije stvari vilinskog sveta poklonila Anđelini: Dnevnik čarolije i letelicu Šklopociju – vilinski vremeplov. Drugu unuku je ostavila bez ičega. Zašto je Nana to uradila, zna samo ona, ali je tim postupkom izazvala mnogo boli i stvorila novo biće vilinskog sveta: zlu vilu Gromlinu.

Jedna je od glavnih junakinja (ponekad junak, ponekad antijunak) i pojavljuje se u knjigama: „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“, „Francuska avantura (Priča o Blezu Paskalu)“, „Dečak i vila“.

U knjizi „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“ pronalazač Tesla se pojavljuje kao istorijska ličnost u odraslom dobu, ali i kao dečak. Skoro stotinu činjenica je utkano u radnju knjige, kako bi se na nenametljiv način učilo o Tesli.

O mestu rođenja, snovima, porodici, studijama, karijeri, Parizu, Čikagu, Njujorku, naizmeničnoj struji, transformatoru, o pojmu „Kolumbovo jaje“, o EXPO-u 1889. (Pariz), o EXPO-u 1893. (Čikago) čitalac nenametljivo uči kroz avanturu dečaka Luke i devojčice Lane, koji imaju zadatak da odbrane Teslino detinjstvo od velikog zla.

Na kraju knjige su biografski podaci o životu i delu Nikole Tesle – imaju zadatak da upotpune priču i olakšaju istraživanje čitaocima.

Blez Paskal (Blaise Pascal) – francuski matematičar, fizičar i filozof. Rođen je u 17. veku u Klermon-Feranu. Konstruisao je prvi mehanički kalkulator (sabirač, mehanički abakus/računaljku) kako bi pomogao ocu u poslovanju. Mašina je dobila ime Paskalina, a njen model može se videti danas u Klermon-Feranu, u odeljku muzeja Lekok, čiji je prvi sprat posvećen radu Bleza Paskala. U znak priznanja njegovim ogromnim zaslugama na polju inženjerstva i nauke uopšte, mnogi naučni pojmovi dobili su njegovo ime, među njima i jedinica za pritisak (Pa).

U knjizi „Francuska avantura“ (Priča o naučniku Blezu Paskalu i prvoj mašini za računanje) Blez Paskal pojavljuje se kao istorijska ličnost u periodu dečaštva, ali takođe, i u periodu kada je postao priznat i cenjen naučnik.

Viloid je novi junak dečje književnosti, „oživeo“ je u knjizi „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“. Viloid je spoj nauke i vilinske čarolije: robot-vila, robovilan. Njegov hardver (izgled, odelo) tehnološko-naučni je proizvod, a pokreće ga vilinski softver. Viloid se sjajno snalazi sa naukom, ali i čarolijom, jedino mu nedostaje prihvatljivo ponašanje među ljudima, njegova emocionalna inteligencija je „robotska“.

Kroz Viloidovo „oblikovanje“ tokom radnje, književnica Maja Cvetković Sotirov postavlja pitanje u vezi sa razvojem veštačke inteligencije, njenog uticaja u savremenom svetu, da li robovilan može biti prijatelj i šta je prijateljstvo uopšte. Kako Viloid razume razvoj nauke, ko je u njegovim očima (tj. u njegovom programu) pronalazač Nikola Tesla? Hoće li ga Luka i Lana zavoleti i zbog čega ga čuvar-vila Anđelina ponekad drži po strani?

Šklopociju je kao letelicu konstruisala naučnica-vila Beskrila, napravila ju je od stare vilinske podmornice. Letelica ima propeler, gumu za spasavanje, fenjer (jer Anđelina nekada davno nije umela da „uključi struju“), ali i ključ za navijanje. Taj ključ nije bilo kakav, on je poseban u svakom smislu: pozajmljen sa prastare riblje konzerve.

Šklopocija služi za putovanje kroz prostor i vreme. Uključuje se sama kada velika opasnost preti opstanku sveta.

Šklopocija pripada već nekoliko generacija porodici čuvar-vile Anđeline.

Nekada davno jedna stara, imućna porodica unajmila je mirnog, povučenog gospodina da brine o kućnoj biblioteci. Taj mladi bibliotekar nije bio običan, potisnuo je svoju ambiciju da postane naučnik i zadovoljio se novim poslom, provodeći sate u sređivanju najraznovrsnijih knjiga.

Radno mesto pokazalo se kao sjajna prilika za upoznavanje pravog naučnika, koji je ujedno bio i sin vlasnika biblioteke. Ubrzo su se sprijateljili; mladi naučnik je bio oduševljen novim radnikom i pozvao ga u svoju laboratoriju. Nije ni pomišljao da blizu sebe ima čoveka prepunog zavisti, lažnog prijatelja koji teško podnosi tuđi uspeh.

Bibliotekareva zla strana je obelodanjena, kada je mladi naučnik napravio mašinu za računanje. Stara ambicija se probudila. Isplanirao je kako da preotme uspeh pravom naučniku i postane najmoćniji – prisvojiće mašinu za računanje i pretvoriti je u vremeplov, a onda će svet krojiti po svojoj želji. Imao je u planu jednog dana da preotme sve izume, svih naučnika, posebno genijalnost Nikole Tesle.